Pustinjski turizam u Tunisu

Jahanje kamila u zalazak sunca, druženje sa nomadima uz logorsku vatru, poseta Berberima koji još uvek žive ukopani u pesak u takozvanim trogloditima, vožnja džipovima po dinama, samo su deo saharske avanture

Posetiti Tunis, a ne boraviti u Sahari znači ne iskusiti sve čari koje ta zemlja pruža.

Pustinjske ture koje odavno nude svetski turoperateri, a koje posebno vole Italijani, Francuzi, Kanađani i Rusi, od oktobra će biti u ponudi i tri domaće agencije. Avanturisti će u pustinju moći da se upute upravo u oktobru ove ili aprilu naredne godine.

Ko je ikada iskusio, a do sada je turistima iz Srbije to bilo moguće samo na dvodnevnim izletima, uzbuđenje koje pruža pustinja zna da se svaki dat dinar isplati. Jahanje kamila u zalazak sunca, druženje sa nomadima uz logorsku vatru, poseta Berberima koji još uvek žive ukopani u pesak u takozvanim trogloditima, vožnja džipovima po dinama samo su deo saharske avanture. Nova tura

Anita Tomašević, koja radi 11 godina u Tunisu kao vodič i tvorac „saharske priče“ kaže za Ekonom:east da su do sad domaće agencije pravile masovne ture koje se mogu prodavati gotovo tokom cele godine jer su isplative. „Ova tura nije za čitavu godinu i nije za mase. Radiće se četiri puta godišnje sa grupom od maksimalno 25 ljudi”, objašnjava ona.

„Pustinja je velika tajna za sve nas, tiha, beskrajna, surova, nepredvidljiva. Treba ’čuti’ pustinjsku tišinu, videti zalazak sunca. Tek u toj tišini, svi koji dolazimo iz buke, nebodera, smoga, shvatimo koliko nam treba mir i bude nam jasno, otkud proviđenja i Muhameda i Hrista i Bude upravo u pustinji”, kaže ona.

“Na put treba da pođu oni koje vole prirodu, avanturisti svih statusa”, kaže Anita Tomašević i dodaje da su do sad na izlete uvek išle različite generacije, čak i oni koji su duboko zagazili u osmu deceniju života.

Pored navedenih zanimljivosti, tura će uključivati i dva noćenja u primorskom gradu Susu po dolasku i isto toliko nakon posete Sahari. Dovoljno da se za put dobro pripremi, eventualno „brčne“ u moru i na kraju slegnu utisci pred povratak kući.

Iako od milionskog Susa do najveće svetske pustinje ima nekoliko stotina kilometara, spuštanje na jug zemlje nije dosadno. Na putu su ostaci Kartagine, arena El Džem, četvrta po veličini u svetu, grad Matmata sa mesečevim pejzažom na kojem su snimane pojedine scene Lukasovog i Spilbergovog čuvenog serijala Ratovi zvezda, Engleskog pacijenta, a u blizini je i Sting snimao spot za pesmu Desert rose. U tom gradu žive Berberi sa nebeskoplavim očima koji rado primaju goste, a domaćice su spremne da im pokažu kako se na tradicionalan način mlela pšenica za nacionalno jelo kus-kus.

Stari, miroljubiv narod, koji još živi pod zemljom, ostavlja poseban pečat u moru utisaka. Zašto još uvek žive na taj način? Sahara je do te mere surova da dnevna temperatura doseže i 65 stepeni, a noću se spušta na više od 15 stepeni ispod nule. U njihovim trogloditima je uvek oko 18. Domovi su im skromni, a na ulazu u svaki su dlan i riba, simboli plodnosti. Država se, znajući da su turistička atrakcija, potrudila da im olakša život i zadrži ih na tim prostorima pa im je dovela struju i vodu koje ne plaćaju.

Nedaleko je i pomenuta scenografija Ratova zvezda koja ušuškana među pustinjske dine deluje nestvarno. Pustinjska tura uključuje i vožnju džipovima, što uz dobre vozače znači ipravo uzbuđenje, posebno kad neki od njih pokuša da pređe dinu preko koje ranije aautomobilska guma nije prešla. Tad točkovi ostanu ukopani, turisti se bosi rastrče poapesku, pojedini se pridruže vozačima u „gurci“ i sasvim slučajno u sećanje se ur pesku, pojedini se pridruže vozačima u „gurci“ i sasvim slučajno u sećanje se ureže još jedan detalj. Kilometri saharskog putovanja ispresecani su nestvarnim oazama, posebno onim šćućurenim među obronke Atlasa. Zemlja u razvoju

Tunis se, inače, brzo razvija. Građevinska industrija je u uzletu, infrastruktura na zavidnom nivou, a poznavaoci kažu da iz meseca u mesec niču nove zgrade, produžavaju se putevi i to kroz nepristupačne predele Sahare i Atlasa. Uskoro bi trebalo da proradi deveti aerodrom. Turizam i poljoprivreda i dalje drže primat. Gotovo čitavi stepski predeli su pod maslinom i palmom. U Tunisu ima 60 miliona stabala masline i 40 miliona stabala palme. Zato je ta zemlja među najvećim izvoznicima masline, ulja od te biljke i urme. Sok palme se koristi i za proizvodnju rakije pod nazivom „tibarin“, listovi za pletenje raznih stvari, a stabla idu u građevinski materijal.

Video:

Add a comment October 14, 2009