Uredništvo je za ovaj sajam izdvojilo nekoliko naslova koji će neosporno privući pažnju čitalaca i na prvo mesto je stavilo grafičku novelu “Zaveru – tajnu priču o “Protokolima sionskih mudraca” Vila Ajznera (1917 – 2005), jednog od najvećih majstora u istoriji američkog i svetskog stripa.

Poslednje dve godine svog života, Ajzner je posvetio ovom stripu koji je smatrao najvažnijim u čitavoj svojoj karijeri. Podršku u tome pružio mu je i proslavljeni italijanski književnik i intelektualac svetskog ugleda Umberto Eko, koji je napisao predgovor za “Zaveru“.

Posle svetskog bestselera “No Logo”, Naomi Klajn se vratila s novim, kontroverznim delom ” Doktrina šoka-procvat kapitalizma katastrofe” u kome iznosi hipotezu o beskurpuloznom kapitalu koji se kroz svetske korporacije nameće delovima sveta pogođenim ratovima ili prirodnim katastrofama.

U popularnoj ediciji “Busola” kao 54 naslov objavljena je knjiga priča Klemens Majer “Noć, svetla” koja je proglašena za najbolju knjigu Lajpciškog sajma knjiga 2008. godine.

U istoj ediciji štampana je antologija urbane poezije “Zvezde su lepe, ali nemam kad da ih gledam”, koju je priredila naša poznata pesnikinja Radmila Lazić.

Lazićeva je odabrala pesnike kojima grad nije samo tema i nije samo mesto, već je alegorija moderniteta koji ovi pesnici nose u svom senzibilitetu, u odnosu prema vremenu u kojem žive i prema jeziku kojim pišu.

Memoarsko delo Adolfa Burgera “Đavolja radionica” donosi svedočanstvo o najvećoj falsifikatorskoj radionici u istoriji, čiji je bio član u nacističkom koncentracionom logoru Zahsenhauzenu od 1942. do 1945,

Po nalogu samog vrha nacističke Nemačke 144 jevrejska zatvorenika falsifikovala su britanske funte i američke dolare u vrednosti od više milijardi, hartije od vrednosti, poštanske markice i dokumenta. Knjiga je služila kao podloga za film “Falsifikatori”, koji je dobio Oskara, za najbolji film van engleskog govornog područja.

Zbirku 20 političkih eseja pod naslovom “Srbija je važna-unutrašnje reforme i evropske integracije” uredili su Volfgang Petrič, Goran Svilanović i Kristof Solioz, a napisali su ih međunarodno priznati autori, kreatori politike, naučnici i politički analitičari; stručnjaci koji su dosad već mnogo pisali o ovoj temi.

Cilj knjige je dvostruk: prvi je kritička procena sadašnjeg stanja u državi; drugi je iznošenje analitičkih argumenata o tome zašto je brz ulazak Srbije u Evropsku uniju važan za samu zemlju, ali i za Balkan kao celinu.

Jedan od hitova koje je “Samizdat B92″ objavio između dva sajma knjiga svakako je roman “Malvina” (Životopis Malvine Trifković) Mirka Kovača napisan 1969. godine, a objavljen u Beogradu 1971. godine da bi se pokazalo da je izdržao “probu vremena” i sada je u kratkom roku doživeo dva izdanja.

Kristina Tot je mađarska književnica koja u knjizi “Linijski kod” donosi 15 priča o proživljavanju detinjstva i mladosti s one strane gvozdene zavese. Do sada je dobila niz nagrada – Atile Jožefa (2000), Palládium (2001), Šandora Maraija (2007) i ubrajaju je među vodeće mađarske autore.

Roman ” Geto” Veselina Gatala smatra se jednom od “najsubverzivnijh” knjiga novije bosansko-hercegovačke književnosti, u kojoj se buduća BiH prikazuje kao varvarski geto u kome preživljavaju samo najbeskrupulozniji i oni koji znaju tajnu prelaska Zida, razni šverceri. Roman je nagrađen “Sferom” kao najbolje književno SF ostvarenje objavljeno u Hrvatskoj u 2006. godini.

Nada Gašić je autorka romana “Mirna ulica, drvored” za koji je dobila nagradu Društva hrvatskih književnika za najbolju debitantsku knjigu objavljenu 2007. godine.

Roman koji se može nazvati krimićem kombinuje dnevničke zapise, transkripte snova, policijske zapisnike, SMS-ove, crteže itd., koji mu daju dinamiku i izdižu ga iznad prosečne produkcije.

ŠkŠkrtog direktora Londonske banke Scrooga posjećuje nećak koji ga moli da ga pusti s posla na Božić. On ga pušta, ali uz uvjet da mu taj dan neće biti plaćen. Nakon što Scrooge zatvori ured, dolazi mu duh prijatelja Marleya u okovima i govorimu da će ga posjetiti tri duha: prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Nakon što mu duh budućnosti pokaže njegov grob zameten snjegom i obitelj koja se veseli njegovoj smrti, Scrooge ispravlja svoje krive postupke i odlazi nećaku na proslavu Božića te donosi jelo i piće. Svi sretno i zajedno slave Božić

Na ovogodišnjoj reviji L’Oréal Paris Cinemania će se predstaviti preko 60 filmova, od kojih će gotovo polovina biti premijerno prikazana pred domaćom publikom u tri terminska bloka (17.00, 19.30, 22.00, ili 22.30 ). Na programu revije će se naći najnovija ostvarenja eminentnih reditelja Stivena Soderberga, Pedra Almodovara, Đuzepea Tornatorea, Džona Vua, Majkla Mura i mnogih drugih. Veliki broj premijernih filmova neće imati naknadnu distribuciju, pa projekcije na L’Oréal Paris Cinemania-i predstavljaju jedinstvenu šansu da ih naša publika gleda na velikom platnu.
Reviju će svečano otvoriti novi film Pedra Almodovara “Prekinuti zagrljaji“ 29. oktobra u 19.30, dok će film Majkla Mura “Kapitalizam: Ljubavna priča“ zvanično zatvoriti L’Oréal Paris Cinemaniju .

Svi fanovi nedavno preminulog Majkla Džeksona imaće priliku da pogledaju koncertni dokumentarac “Michael Jackson’s This Is It“ samo dan nakon svetske premijere. Film će biti prikazan u posebnom terminu pre zvaničnog otvaranja 29. oktobra u 17.00.

Ženskom delu publike namenjeni su filmovi “Prekinuti zagrljaji“, italijanski kandidat za nagradu Oskar “Baria: Kapija vetrova“, “Neočekivana ljubav“, “Džuli i Džulija“, rimejk filma “Slava“, i “Grofica“ rediteljke Džuli Delfi.

Za one koji žele da se dobro nasmeju, to mogu uraditi uz Vinsa Vona, Endi Garsiju, Niju Vardalos u filmovima “A kad brak nije lak“, „Moja velika grčka avantura“ i „Gradsko ostrvo“. Ljubitelji akcije će imati priliku da pogledaju filmove “Gamer“ sa Džerardom Batlerom, “Bitka kod Crvene stene“, istorijski spektakl, baziran na događajima iz bogate kineske istorije i akcioni SF Surogati.

Za ljubitelje uzbuđenja zaduženi su Denis Kvejd, sjajni Vudi Harelson i neodoljiva Megan Foks u filmovima “Pandorum“, horor komediji “Dobro došli u Zombieland“ i tinejdž hororu “Opasna Dženifer“.

Najnoviji film Stivena Soderberga “Doušnik!“ s brilijantnim Metom Dejmonom donosi priču o najpoznatijem korporativnom špijunu svih vremena. Tu su još i ostvarenja ex Yu Oskarovca Danisa Tanovića “Trijaža“, Bertrana Tavernijea “U izmaglici“, kao i mjuzikl “Borba bendova“.

Paralelno sa premijernim programom će se odvijati i reprizni program u Sava centru i bioskopu Tuckwood Cineplex na čijem će se repertoaru naći najveći filmski hitovi koji su se u našim bioskopima prikazivali tokom godine.

Kao i prethodnih godina, kompanija L’Oréal Paris je pripremila mnogobrojna iznenađenja i aktivnosti za posetioce L’Oréal Paris Cinemanije u Sava centru.

Povodom stogodišnjice postojanja L’Oreal-a, tema L’Oréal Paris Cinemania-e je: “Svaka žena je zvezda u svom filmu!“ Pripadnice lepšeg pola se neće porediti sa filmskim divama, već je poenta da same u sebi prepoznaju pravu, L’Oréal lepotu. L’Oréal Paris dodatno ističe njihove vrednosti, jer su one heroine u svom životu!

Stoga ne bi trebalo propustiti:

Beauty palace: Profesionalni saveti od L’Oréal Paris stručnjaka – šminkera, dermatologa i frizera biće na raspolaganju svim zainteresovanim posetiocima L’Oreal Beauty palate. Sve dame će dobiti priliku da ih našminkaju L’Oréalovi profesionalni šminkeri, da stilizuju kosu i čuju dragocene savete.

L’Oréal Studio: U Sava Centru će u okviru L’Oréal Studija biti organizovano fotografisanje dama i pravljenje njihovih “filmskih plakata” za uspomenu.

Izbor L’Oréal Dive: Najbolji plakati biće izloženi završne večeri kada će biti proglašene pobednice. L’Oréal Paris bira 7 najuspelijih plakata – L’Oréal Diva.

Posebno se izdvaja L’Oréal Paris Galerija.

Povodom 100 godina lepote i šarma, održaće se L’Oréal Paris izložba – interesantno putovanje kroz prošlost, kojim će se posetioci L’Oréal Paris Cinemania-e upoznati sa istorijom i razvitkom L’Oréal -a.

Na panoima će biti izloženi oglasi kroz epohe, a svaki od njih obeležava jednu L’Oréal godinu. Jedan deo galerije biće posvećen svim filmskim divama koje su bile zaštitna lica L’Oréal-a. Karte za predstojeću L’Oréal Paris Cinemania-u se mogu kupiti u Sava centru, Ticketline-u, Bilet servisu i Tuckwood Cineplex-u.

Posetiti Tunis, a ne boraviti u Sahari znači ne iskusiti sve čari koje ta zemlja pruža.

Pustinjske ture koje odavno nude svetski turoperateri, a koje posebno vole Italijani, Francuzi, Kanađani i Rusi, od oktobra će biti u ponudi i tri domaće agencije. Avanturisti će u pustinju moći da se upute upravo u oktobru ove ili aprilu naredne godine.

Ko je ikada iskusio, a do sada je turistima iz Srbije to bilo moguće samo na dvodnevnim izletima, uzbuđenje koje pruža pustinja zna da se svaki dat dinar isplati. Jahanje kamila u zalazak sunca, druženje sa nomadima uz logorsku vatru, poseta Berberima koji još uvek žive ukopani u pesak u takozvanim trogloditima, vožnja džipovima po dinama samo su deo saharske avanture. Nova tura

Anita Tomašević, koja radi 11 godina u Tunisu kao vodič i tvorac „saharske priče“ kaže za Ekonom:east da su do sad domaće agencije pravile masovne ture koje se mogu prodavati gotovo tokom cele godine jer su isplative. „Ova tura nije za čitavu godinu i nije za mase. Radiće se četiri puta godišnje sa grupom od maksimalno 25 ljudi”, objašnjava ona.

„Pustinja je velika tajna za sve nas, tiha, beskrajna, surova, nepredvidljiva. Treba ’čuti’ pustinjsku tišinu, videti zalazak sunca. Tek u toj tišini, svi koji dolazimo iz buke, nebodera, smoga, shvatimo koliko nam treba mir i bude nam jasno, otkud proviđenja i Muhameda i Hrista i Bude upravo u pustinji”, kaže ona.

“Na put treba da pođu oni koje vole prirodu, avanturisti svih statusa”, kaže Anita Tomašević i dodaje da su do sad na izlete uvek išle različite generacije, čak i oni koji su duboko zagazili u osmu deceniju života.

Pored navedenih zanimljivosti, tura će uključivati i dva noćenja u primorskom gradu Susu po dolasku i isto toliko nakon posete Sahari. Dovoljno da se za put dobro pripremi, eventualno „brčne“ u moru i na kraju slegnu utisci pred povratak kući.

Iako od milionskog Susa do najveće svetske pustinje ima nekoliko stotina kilometara, spuštanje na jug zemlje nije dosadno. Na putu su ostaci Kartagine, arena El Džem, četvrta po veličini u svetu, grad Matmata sa mesečevim pejzažom na kojem su snimane pojedine scene Lukasovog i Spilbergovog čuvenog serijala Ratovi zvezda, Engleskog pacijenta, a u blizini je i Sting snimao spot za pesmu Desert rose. U tom gradu žive Berberi sa nebeskoplavim očima koji rado primaju goste, a domaćice su spremne da im pokažu kako se na tradicionalan način mlela pšenica za nacionalno jelo kus-kus.

Stari, miroljubiv narod, koji još živi pod zemljom, ostavlja poseban pečat u moru utisaka. Zašto još uvek žive na taj način? Sahara je do te mere surova da dnevna temperatura doseže i 65 stepeni, a noću se spušta na više od 15 stepeni ispod nule. U njihovim trogloditima je uvek oko 18. Domovi su im skromni, a na ulazu u svaki su dlan i riba, simboli plodnosti. Država se, znajući da su turistička atrakcija, potrudila da im olakša život i zadrži ih na tim prostorima pa im je dovela struju i vodu koje ne plaćaju.

Nedaleko je i pomenuta scenografija Ratova zvezda koja ušuškana među pustinjske dine deluje nestvarno. Pustinjska tura uključuje i vožnju džipovima, što uz dobre vozače znači ipravo uzbuđenje, posebno kad neki od njih pokuša da pređe dinu preko koje ranije aautomobilska guma nije prešla. Tad točkovi ostanu ukopani, turisti se bosi rastrče poapesku, pojedini se pridruže vozačima u „gurci“ i sasvim slučajno u sećanje se ur pesku, pojedini se pridruže vozačima u „gurci“ i sasvim slučajno u sećanje se ureže još jedan detalj. Kilometri saharskog putovanja ispresecani su nestvarnim oazama, posebno onim šćućurenim među obronke Atlasa. Zemlja u razvoju

Tunis se, inače, brzo razvija. Građevinska industrija je u uzletu, infrastruktura na zavidnom nivou, a poznavaoci kažu da iz meseca u mesec niču nove zgrade, produžavaju se putevi i to kroz nepristupačne predele Sahare i Atlasa. Uskoro bi trebalo da proradi deveti aerodrom. Turizam i poljoprivreda i dalje drže primat. Gotovo čitavi stepski predeli su pod maslinom i palmom. U Tunisu ima 60 miliona stabala masline i 40 miliona stabala palme. Zato je ta zemlja među najvećim izvoznicima masline, ulja od te biljke i urme. Sok palme se koristi i za proizvodnju rakije pod nazivom „tibarin“, listovi za pletenje raznih stvari, a stabla idu u građevinski materijal.

Video: